Kop Kišnjeva glava se i dalje bespravno eksploatiše

Pre godinu i po dana, pokrajinski rudarski inspektor je tužilaštvu podneo prijavu protiv “Kamenoloma Rakovac doo” i odgovornog lica Nikole Milinkovića, zbog sumnje da su izvršili privredni prestup, tako što su u kamenolomu Kišnjeva glava na Fruškoj gori, vršili eksploataciju, gradili rudarske objekte i izvodili rudarske radove bez odgovarajuće tehničke dokumentacije i bez odobrenja nadležnog organa. Uz sve to, nastavili su da eksploatišu trahit nakon prijema rešenja o zabrani izvođenja radova, sve dok ne otklone utvrđene nepravilnosti i nedostatke.

Član 181. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, na koji se inspektor pozvao prilikom prijave za privredni prestup, predviđa visinu kazne od milion i po do tri miliona dinara.

Bez obzira na propisanu visinu kazne, “Kamenolom Rakovac doo” i njegovog direktora Nikolu Milinkovića, sudija Privrednog suda u Novom Sadu je u utorak, 4. oktobra 2022. kaznio sa svega – 330.000 dinara, što mu, istina, Zakon o privrednim prestupima u određenim slučajevima i dozvoljava. Obrazloženje sudije za ovako blagu kaznu je bilo to da je reč o prvom prestupu, uz priznanje krivice.

O tome što je “Kamenolom Rakovac doo”, kojem je dozvola za izvođenje rudarskih radova istekla 31. decembra 2020, nastavio tokom 2021. i 2022. da eksploatiše rude kamenoloma Kišnjeva glava, nije bilo reči. Samo tokom jedne, 2021. godine, “Kamenolom Rakovac doo” je prijavio prihod od 556 miliona dinara, od čega neto dobit iznosi 69 miliona.

Novinarki VOICE-a sudija nije dozvolio da postavi pitanje: koja se poruka šalje javnosti kada neko ko protivpravno bezmalo dve godine eksploatiše prirodna, odnosno nacionalna bogatstva, bude kažnjen isključivo novčanom kaznom, i to još 209 puta manjom od jednogodišnje neto dobiti, stečene nezakonitim aktivnostima?

Zakon iz 1977. godine još uvek na snazi

Posebnu pikanteriju u slučajevima privrednih prestupa predstavlja Zakon koji ih reguliše. Pisan 1977, još uvek sadrži odrednice koje se odnose na SFRJ i s tim u vezi definiše privredni prestup kao “društveno štetnu povredu propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju”, ostavljajući “zakonima federacije i zakonima republika, odnosno autonomnih pokrajina i uredbama njihovih izvršnih veća” da odrede šta će smatrati privrednim prestupom.

Kako je VOICE ranije pisao, privrednom društvu “Kamenolom Rakovac doo” je u maju 2021. odbačen zahtev za produženje dozvole, jer nije ispoštovalo prekluzivne, obavezujuće rokove u kojima se takav zahtev može podneti, što je zahtev za produženjem dozvole učinilo neblagovremenim. Ni do oktobra 2022. “Kamenolom Rakovac doo” nije ishodovao rešenje kojim bi bilo moguće izvođenje rudarskih radova na sanaciji i rekultivaciji kopa Kišnjeva glava. S obzirom na to da ovo privredno društvo, po ovom osnovu, nema odobrenje za radove, nije jasno kako još uvek može da radi.

“Srbija je krenula u izgradnju saobraćajnih koridora, bez ijedne ozbiljnije procene da li su nam sve te saobraćajnice potrebne. Kako je krenula ubrzana izgradnja infrastrukturnih projekata, tako su se pojavili investitori da eksploatišu prirodna bogatstva”, kaže za VOICE Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). “Mi se sada nalazimo u situaciji kada su standardi načela održivog razvoja u potpunosti podređeni, ali ne interesima ekonomskog razvoja kao javnom interesu, već interesima privatnih investitora bliskih vladajućim strukturama”, ocenjuje Popović.

Prirodni resursi Srbije se nesmetano, bez jasnog plana i kontrole, eksploatišu decenijama unazad. Kop Kišnjeva glava, koji se jednim svojim delom nalazi i na teritoriji nacionalnog parka Fruška gora, odavno je trebalo da bude saniran i rekultivisan, o čemu je VOICE pisao.

Odgovarajući na pitanje da li bi proglašavanje prirodnih resursa za dobra od nacionalnog interesa bilo rešenje za njihovu održivu eksploataciju, Popović kaže da za proglašavanje projekata od nacionalnog interesa mi uopšte nemamo proceduru kako se to radi, kako se to proglašava i ko je za to odgovoran. To je praktično ostavljeno na diskreciono odlučivanje Vladi Srbije.

“Zato mi moramo intenzivno, svi zajedno, da radimo na tome da nateramo državu da primenjuje propise. Ukoliko ne postoje snažne institucije koje će da stanu na put ekspanziji profita, svaki investitor će to da iskoristi da bi maksimizirao profit a smanjio trošak. Znači, naša ključna adresa u borbi za održivu eksploataciju javnih dobara jeste država, odnosno državne institucije”, smatra Popović.

Gordana Momčilović Ilić (VOICE)